Kontraktura kapsule

Normalno tkivo oko implanta je meko i relativno pokretno. Kada se pojavi kontraktura kapsule tkiva koja okrućuju silikonski implant postaju čvrsta, zadebljala i stežu implant sa svih strana.

Grudi postaju tvrde, a pacijentkinje same uočavaju da nešto nije u redu. Veoma često je prvi znak kapsularne kontrakture položaj implanta, tako što jedan implant na grudnom košu stoji bliže ramenima od drugog, kao da je odozdo podignut i stegnut.
Svih ovih godina pokušaji prevencije kapsularne kontrakture pominju se na kongresima, skupovima i, uprkos velikom broju predloga nema definitivnog rešenja.
Neke od njih su da se tokom operacije koriste drenovi, da bi što manje krvi ostalo oko implanta, ali u isto vreme se konstatuje da bi dren mogao biti izvor infekcije koja možda utiče na formiranje kapsularne kontrakture. Takođe, pojedini autori zagovaraju rano vežbanje i kretanje, dok ga drugi potpuno zabranjuju.
Ono oko čega se svi autori slažu jeste da poliuretanski implanti u ovom trenutku imaju najmanju incidencu kontrakture kapsule, otprilike upola manju od klasičnih silikonskih implanta i da nije toliko izražena. Iz tog razloga postoji tendencija da se poliuretanski implanti koriste ne samo za komplikovane sekundarne opracije, već i za primarne augmentacije kod svih pacijentkinja.
Šta se može raditi kada se pojavi kontraktura kapsule?
Onog trenutka kada izgled grudi postane neprihvatljiv treba uraditi reoperaciju. Postojeću kapsulu treba u potpunosti ukloniti i implante treba, po mogućstvu, zameniti. Ukoliko se vrati postojeći  implant česta je pojava da se on rotira u džepu koji je sada veći nego ranije. Pogrešna je pretpostavka da će spoljna masaža dojki uticati na cepanje kaspule implanta, a mini-invazivne, desetominutne operacije u kojima se kapsula samo malo zaseče, a ne uklanja u potpunosti pokazale su se kao neuspešne jer se kontraktura ponovo vraća.
Takođe, mogu se ukloniti implanti i kapsula i ne moraju se stavljati novi, ali tada grudi obično izgledaju lošije nego pre prve operacije, zbog atrofije tkiva dojki.
Treća opcija, po mnogim autorima najbolja, ali i najkomplikovanija predstavlja kompletnu reoperaciju, sa uklanjanjem kapsule, formiranjem novog džepa i postavljanjem novih poliuretanskih implanta. Kako se sa kapsulom obično ukloni i deo tkiva dojke često u drugom aktu te neravnine moramo popuniti masnim tkivom. Iako ovakva operacija ume da traje i do 4 sata, krajnji rezultat opravdava trud – pacijentkinja dobija izgled koji je želela.

About the author: dr maljkovic

Ostavite komentar

Your email address will not be published.Email address is required.