Sorry, this entry is only available in Serbian. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.

drugi deo teksta objavljenog u časopisu “Top zdravlje”, autora Marine Damnjanović

Koliko traje oporavak posle rekonstruktivnog zahvata?

Posle operacije žena oseća umor i bol, koji se mogu ot­kloniti lekovima, a većina ope- risanih pacijentkinja napušta bolnicu u roku od jednog do šest dana. Ponekad je potreb­na drenaža kojom se uklanja višak tečnosti sa mesta koje treba da zaceli. Žene kod kojih smo ugradili samo silikonski implantat idu kući posle prvog ili drugog dana i vraćaju se svakodnevnim obavezama sedam do deset dana nakon intervencije. Ukoliko smo rekonstrukciju radili pomoću leđnog mišića, kući se ide posle tri do sedam dana, a za dve nedelje sledi povratak uobičajenim aktivnostima. Najduže se oporavljaju žene kod kojih je u rekonstrukciji dojke korišćen trbušni mišić. Tada traje dve do tri nedelje.

Gubitak dojke izaziva depresiju i pad samopouz­danja, a sve to dramatično menja način i kvalitet živo­ta. Može li se reći da rekon­strukcija dojke ublažava psihičke probleme i da žena posle ovakve intervencije daleko lakše podnosi bolest i njene posledice?

Za razliku od spoljnih prote­za koje nisu fiksirane i mogu da ispadnu, rekonstruktivna hirurgija pruža dugotrajno rešenje. Ženi se vraća pr­vobitni izgled i povećava se njeno samopoštovanje i samopuzdanje. Rekonstrukcija omogućava normalan život, pacijantkinja može nesmeta­no da potrči, da se sagne, ode na bazen ili plažu. Nažalost, mastektomiji se često podvr­gavaju i mlade žene i za njih je rekonstruktivna hirurgija od velikog značaja jer im vraća prvobitni izgled grudi. Pacijentkinje kojima se dojke mo­raju ukloniti preventivno jer su zbog genetskih predispozicija izložene visokom riziku od kancera, takođe zahtevaju rekonstruktivnu operaciju grudi. Mnoge pacijentkinje se odlu­čuju za operaciju konzervacije dojke, kojom se uklanja manje tkiva nego u slučaju mastektomije, pa rekonstrukcija nije neophodna. Ponekad zbog količine uklonjenog tkiva ili promena izazvanih zračenjem dolazi do asimetrije grudi pa se žena na kraju ipak odlučuje za korekciju.

Ova intervencija nalazi se na pozitivnoj listi u državnim zdravstevnim ustanovama u Beogradu, Nišu i Sremskoj Kamenici. Ipak većina žena nije upoznata sa tim.

Dešavalo se da pacijentkinje koje su želele da se podvrgnu rekonstrukciji dojke budu izlo­žene dodatnim troškovima. Naime u kliničkim centrima u našoj zemlji i ranije su se obavljale takve operacije, ali su bile sporadične. Žene su same nabavljali implantate i plaćale ih od 800 do 1.300 evra po paru, s tim što je ope­racija bila besplatna. Sada u državnim specijalizovanim ustanovama sve to finansira fond RZZO. Sa druge strane, u privatnim klinikama rekonstrukcija dojke naplaćuje se od tri do šest hiljada evra. Međutim, problem koji postoji u državnim ustanovama jeste taj što država ne finansira dodatnu intervenciju na drugoj dojci da bi se postigla simetrija, izuzev u slučaju da je to medicinski, a ne estetski opravdano.