Pacijentkinja „Morska sirenica“ je na jednom poznatom forumu dala svoj opis operacije grudi. Prenosim ga , u celosti

„Ćao, drage devojke, pozdravljam vas sa svojim novim grudima…

Moj prvi dan izgledao je ovako: Stigla sam na kliniku u 9h, posto je moja operacija bila zakazana za 10h, izricito mi je receno da nista ne jedem i ne pijem. Nakon toga, uradjeni su mi potrebni pregledi i ekspertize… Pre svega krv, EKG, abdomen, pluca, vid, kicma, i naravno hiljade drugih pitanjaca vezanih za zdravstvene probleme, menstrualne cikluse i slicno… Nakon sto dobijete potvrdu da ste podobni za operaciju, dobicete upitnik za davanje saglasnosti i kratkim objasnjenjem o anesteziji i eventualnim komplikacijama.
Odmah zatim, oblacite „bolnicku haljinu“, i jedan vrlo zgodan i simpatican mladic vam bronilicu i odlazite kod doktora na crtanje i dogovor oko konacnog izbora implanata… Onda, dobijate svoje buduce grudi zapakovane i marenin postoperativni grudnjak i odlazite u sobu, kroz nekoliko sekundi dolaze po vas i odvode vas u operacionu salu, ostajete u gacicama i nazuvicama (ako ste zimogrozljivi kao ja Tu je anesteziolog koji kaze „Ja cu se pobrinuti da vas nista ne boli“, vidite da vam ubrizgava anesteziju, nakon toga vas obuzme toplina u glavi, i vise se ne secate nicega, u pitanju su sekunde… Sledece sto cujete je kako vas dozivaju, i jedan, dva, tri, kako bi vas smestili u krevetic Tako dakle izgleda do momenta dok ne postanete svesni… Nadam se da je bilo dovoljno deskriptivno…

E, sada… Onaj ne tako prijatan deo, bolovi! Odmah nakon izlaska iz anestezije imala sam drhtavicu i osetila hladnocu, pokrili su me jorganom i to je proslo kroz nekoliko minuta… Moram odmah da vam kazem da je moja nezgoda bila u tome sto imam uzak grudni kos, i izrazito jak grudni misic, kao i poprilicno neelasticnu kozu, na operaciji sam krvarila vise nego uobicajeno, i doktor je na licu mesta odlucio da mi stavi drenove, iako ih ne praktikuje…

Prvi dan i prva noć, ne znam da li sam ja velika kukavica ili imam izuzetno nizak prag bola, ali pripremite se da bas boli. Boli sve, rane, bradavice, dojke, najteze mi je palo lezanje na ledjima, jer ja spavam na boku… Ruke su vam nepomicne od lakta pa nagore, ali ne brinite i to je prolazno… Meni su ubrizgavali lek za bolove na svakih pet-sest sati… Ne mogu da se setim naziva, ali ako vam znaci pocinje na „Z“… Spavala sam na preskoke, dvadeset minuta spavam, dvadeset stisnem zube, deset ćutim, i opet tako…

Onda sam negde u toku noci izrazila zelju da odem u toalet, iako uopste nisam bilasigurna kako cu ustati, bez obzira sto je osoblje danocno bdilo nada mnom… Mislim da ce me momak koji je te noci bio u smeni sanjati jos jedno tri dana… Ustala sam i sela, na jedvite jade… Sedela sam nekoliko minuta, posmatrao je moju reakciju i onda me je odveo do toaleta… Dala sam sve od sebe da nekako uspem, cim sam zavrsila, brze bolje sam izasla, tog momenta sam videla samo crno pred ocima i izgubila ravnotezu, ali bez brige, momak me je doneo do kreveta i dozvao svesti… Tako je prosla prva noc…